Gerontolosko drustvo Srbije

<--?php $this->loadBlock('usertools/screen') ?--> <--?php $this->loadBlock('usertools/font') ?-->
JA slide show

Zaključci devetog nacionalnog gerontoloskog kongresa

Геронтолошко друштво Србије

Геронтолошко друштво Србије (ГДС) основано је 1973. године на иницијативу групе ентузијаста Института за социјалну политику у Београду (Ив /Yves/ Растимир Недељковић, Петар Манојловић), Геријатријског одељења Градске болнице града Београда (Петар Королија), Института за ментално здравље у Београду (Душан Петровић), Савезног завода за здравствену заштиту (Ђорђе Козаревић) и других. Оснивачка скупштина одржана је 30. марта 1973. г . у Београду .

Бавећи се на стручан и научан начин питањима старења и старости оставило је неизбрисив траг у области геронтолошке мисли и праксе не само у нашој и бившим републикама СФРЈ, већ и у читавом региону. Његов рад се огледа у организовању неколико стотина округлих столова, стручно-научних скупова, стручно-инструктивних семинара, предавања, истраживања, као и у организовању и вођењу осам националних геронтолошких конгреса. Геронтолошки конгреси Југославије, СЦГ и Србије одржани су: први - 1977. у Београду; други - 1982. у Љубљани; трећи - 1986. у Загребу; четврти - 1993. у Врњачкој Бањи; пети - 1998. у Врњачкој Бањи; шести - 2002. у Врњачкој Бањи; седми - 2006. у Врњачкој Бањи; осми - 2010. у Врњачкој Бањи . (ГДС је само учествовало у припремама и одржавању другог и трећег конгреса.)

Резултати рада ГДС остали су забележени у његовим штампаним публикацијама: часопису Геронтолошки зборник, касније Геронтологија, Стручно-инструктивној едицији, Билтену, Геронтолошким свескама , Зборницима и др.
Маја 2004. године, са још 13 организација формирало је мрежу ХуманаС - хумана старост. Има и свог представника у Савету за питања старења и старости Владе Републике Србије.

Као организација од јавног интереса ГДС је, својим радом и резултатима, а посебно учешћем у изради Националне стратегије о старењу и сличним документима, дало својеврстан печат националној политици према старима.


У нашој земљи је, крајем шездесетих година, био присутан све израженији несклад између друштвене организованости и ефикасности у области тзв. друштвене бриге о старим људима и растућих потреба старих људи за ефикасном друштвеном заштитом и помоћи у старости.

У то време, у нашој земљи, готово да и нема научних и стручних радника који се систематски баве проблематиком старења и старости, а између малобројних појединаца који се баве овом проблематиком, нема интердисциплинарне сарадње и усклађеног деловања, већ појединци делују као слободни стрелци.

У развијеним земљама, међутим, геронтолошка мисао и пракса су, у то време, у пуној експанзији, и она врши све значајнији утицај на друштвену организованост и ефикасност у области тзв. друштвене бриге о старим људима и хуманизацији њихових животних услова. Геронтологија се конституисала као самостална дисциплина, оснивају се геронтолошка (национална и међународна) друштва и геронтолошке институције, у оквиру којих се развија мултидисциплинаран рад све већег броја научних и стручних радника, којима бављење проблематиком старења и старости постаје животни позив. Геронтолошка литература је у пуном развоју.

Међу једном групом научних и стручних радника окупљених при Институту за социјалну политику у Београду око неколико истраживачких и студијских пројеката, све више, у то време, сазрева и оформљује се идеја о потреби оснивања националне геронтолошке асоцијације, која би окупила растурене научне и стручне потенцијале и усмерила их у правцу рада на унапређивању геронтолошке мисли и праксе.

Подршку овој иницијативи пружило је неколико научних и стручних институција из области социјалне и здравствене заштите, министарства надлежна за област здравствене и социјалне заштите и поједине струковне и хуманитарне друштвене организације, што је омогућило да се 30. марта 1973. године у Београду одржи Оснивачка скупштина на којој је основано Геронтолошко друштво Србије. Приликом образлагања предложеног Статута ГДС на Оснивачкој скупштини је, између осталог, у вези са карактером, друштвеном улогом и циљевима Геронтолошког друштва Србије речено:

"Полазна основа у дефинисању најбитнијих одредби Статута била је оцена да друштвена активност у области друштвеног старања о остарелим лицима може дати оптималне резултате само ако је научно заснована и на тим основама програмирана и реализована, што је изричит став изражен и у Резолуцији о друштвеном старању о остарелим лицима.

Будући да оваква жељена и потребна активност може да да позитивне резултате само ако је заснована на мултидисциплинарном сагледавању релевантних питања и програмирању конкретних мера за њихово решавање, пошло се са становишта да једна од основних функција Геронтолошког друштва треба да буде: обједињавање и удруживање свих оних ресурса теоријских и практичних знања и друштвених потенцијала који, удружени, постају значајна друштвена снага која ће, давањем научно заснованих импулса, доприносити изграђивању адекватне друштвене праксе и савремене друштвене политике у области друштвеног старања о остарелим лицима.

Геронтолошко друштво ће, ради тога, подстицати и помагати развој релевантних стручних и научних дисциплина односно теоријске мисли и научно-истраживачког и стручно-аналитичког рада са циљем да се адекватно подстиче и усмерава пракса у области друштвеног старања о остарелим лицима и њиховој социјалној и здравственој заштити.

Таквом својом делатношћу, Геронтолошко друштво ће давати свој допринос општим настојањима да друштвена делатност појединих друштвених и стручних чинилаца буде максимално могуће координирана, међусобно усаглашена и програмирана, те, према томе, и оптимално могуће ефикасна.

Веома значајна функција Геронтолошког друштва треба да буде у погледу адекватног информисања шире јавности о природи старења и старости и да на тај начин доприноси формирању правилног друштвеног односа према старости и остарелим лицима.

Сматрамо да управо ове функције дају специфичан карактер Друштву - као научно-стручној организацији, али са наглашеном друштвеном улогом и основним циљем да својом активношћу доприноси унапређењу непосредне друштвене и стручне праксе у области друштвеног старања о остарелим лицима.

У складу са овом интенцијом су и одредбе које регулишу ко може бити члан овог Друштва, а према којима то може бити сваки појединац који се у оквиру своје професије односно струке или јавне функције бави проблемима старења и старости и њиховим последицама."

У којој мери је Геронтолошко друштво Србије током протеклих 39 година деловања остварило замисли и циљеве својих оснивача, није могуће, у овом моменту, прецизно и децидирано измерити, јер је за тако нешто неопходан одговарајући студиозни рад, који се, у овом тренутку, не може обезбедити. Међутим, пошто таквог рада још нема, ГДС је за 25 година рада израдио монографију "Двадесет пет година Геронтолошког друштва Србије: 1973-1998", како би се презентовали основни резултати тог двадесетопетогодишњег рада - без претензија да се да дефинитивна оцена у погледу научног и стручног доприноса Геронтолошког друштва Србије унапређивању геронтолошке мисли и праксе у нашој земљи. Остаје, међутим, уверење да ова Монографија верно приказује резултате двадесетопетогодишњег рада бројних посленика у области геронтологије и геријатрије, међу којима је много волонтера и ентузијаста који су као активисти Геронтолошког друштва Србије дали непроцењиви допринос развоју геронтологије и геријатрије, а ти резултати обавезују да им се упути пуно признање и дубока захвалност за све што су учинили за унапређивање геронтолошке мисли и праксе у нашој земљи, а и шире.

You are here: